Yangiliklar

So‘ngi yangiliklar

янв.21
2025 йил 17 ноябр куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгашининг еттинчи чақириқ ўн бешинчи сессияси ўтказилди.
янв.21
Viloyat va tuman Kengashi deputatlari ishtirokida aholining arzon va sifatli oziq-ovqat mahsulotlariga bo‘lgan ta’minoti o‘rganildi.
янв.21
2025 йил 30 октябр куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгашининг еттинчи чақириқ ўн тўртинчи сессияси ўтказилди.
янв.21
KORRUPSIYAGA QARSHI KURASH – HAR BIR VAZIFADA OCHIQLIK VA SHAFFOFLIK TALABI!
янв.21
2025 йил 4 сенябр куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгашининг еттинчи чақириқ ўн иккинчи сессияси ўтказилди.
янв.21
2025 йил 5 август куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгаши депутати А.Дадаев томонидан кўп қаватли уйларни куз-қиш мавсумига тайёрлаш бўйича олиб борилаётган ишлар ўрганилди.
янв.21
2025 йил 5 август куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгаши депутати Ж.Ахмедов томонидан кўп қаватли уйларни куз-қиш мавсумига тайёрлаш бўйича олиб борилаётган ишлар ўрганилди.
янв.21
2025 йил 5 август куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгаши депутати Ф.Эшназарова томонидан кўп қаватли уйларни куз-қиш мавсумига тайёрлаш бўйича олиб борилаётган ишлар ўрганилди.
янв.21
2025 йил 2 июлъ куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгашининг еттинчи чақириқ ўнинчи сессияси ўтказилди.
янв.21
2025 йил 27 феврал куни Халқ депутатлари Мирзачўл туман Кенгаши Аграр, қурилиш, коммунал сохалар, экология, саноат ва транспорт масалалари бўйича доимий комиссиясининг йиғилиши бўлиб ўтди.
Qadring baland bo‘lsin, Ona tilim!

Tilning erkinligi, uning taraqqiyoti bevosita xalqning erki, mustaqilligi bilan bog‘liq. Shu bois ona tilimiz ham mamlakatimiz mustaqillikka erishgandan so‘ng yangi bosqichga ko‘tarildi. Qadr-qimmati tiklanib, yuksalib bordi.

Siz bilarmidingiz: Jahonda 60 milliondan ortiq kishi o‘zbek tilida so‘zlashadi.

-Til – millatning ruhi, davlatning timsoli. Tilning ilk shakllari oilada, onaning so‘zi bilan vujudga jo bo‘ladi, shuurning bir parchasiga aylanadi.

-Kim qaysi tilda so‘zlasa, o‘sha tilda fikrlaydi, o‘sha millatga daxldor bo‘ladi. Tilni asrab-avaylash orqali millat yuksaladi, til yo‘qolsa, millat va o‘zlik yo‘qoladi. “Sen yo‘qolgan kuning, shubhasiz, men ham to‘ti bo‘lib qolaman!” deb yozgan shoir haq edi.

-UNESCO ma’lumotlariga ko‘ra, bugungi kunda dunyoda qariyb 7 mingga yaqin til mavjud, ulardan 200 ga yaqinigina davlat tili maqomiga ega. Jahon miqyosida 60 milliondan ortiq kishi o‘zbek tilida so‘zlashadi, bu millatimiz uchun g‘urur, albatta.

Slide 1 of 1