Yangiliklar

So‘ngi yangiliklar

янв.21
#МУНОСАБАТ
янв.21
Янги агентликка кенгаш билан биргаликда тадбиркорлар билан мулоқот қилиб, таннарх, ишлаб чиқариш ва экспорт бўйича ечимлар ишлаб чиқиш, “божхона ҳудудида қайта ишлаш” режими орқали тайёр маҳсулот экспортини 2 баробарга ошириш, кооперацияни кучайтириб, паст қувватда ишлаётган корхоналарни соғломлаштириш чораларини кўриш топширилди
янв.21
Жаҳонда савдо қоидаларининг тез ўзгариши ёки логистикадаги узилишлар тўхтамаётгани шароитида тўқимачилик тармоғини ривожлантиришга алоҳида ёндашувлар зарурлиги қайд этилди.
янв.21
Европа ва АҚШ бозорига тайёр кийим-кечак экспортини кенгайтириш, тармоқда стандартлаштириш ва рақамлаштириш ишларини кучайтириш муҳимлиги таъкидланди.
янв.21
Ўтган йилда 5 миллион доллардан ортиқ экспорт қилган 55 та корхонанинг ҳар бирида камида 200 нафардан ишчи ишламоқда. Лекин бу корхоналар асосан вилоят марказларида ва саноати ривожланган туманларда жойлашган.
янв.21
Президент ишлаб чиқариш ва экспортни оширишга қаратилган ташаббусларни илгари сурди.
янв.21
Ўз ходимларининг фарзандлари учун боғча ташкил қилган тўқимачилик соҳаси корхоналарига хусусий боғчалардаги каби ҳар бир тарбияланувчи бўйича субсидия ажратилади.
янв.21
Тижорат кредитидан 2,2 миллиард доллар мажбурияти бор бўлган 144 та корхонани соғломлаштириш чоралари ишлаб чиқилади. Фаолиятини барқарорлаштириш мумкин бўлган корхоналарнинг кредит муддати 7 йилгача узайтириб берилади.
янв.21
Президент топшириғига асосан тўқимачиликда фаолият юритаётган 200 дан ортиқ тадбиркорларнинг фикрлари ўрганилди.
янв.21
Йиғилишда толани қайта ишлаш қуввати етарли бўлмаган айрим “уддабуронлар” давлатнинг арзон ресурси ҳисобига пахта “спекуляцияси” билан шуғулланаётгани танқид қилинди.
Ko‘chmas mulkdan foydalanganlik uchun ijara to‘lovining eng kam stavkalari

“Mahalliy davlat hokimiyati vakillik organlari faoliyatini 2030 yilgacha rivojlantirish Konsepsiyasi” doirasida deputatlarga mahalliy muhitni o‘rgangan holda ijara to‘lovining minimal stavkalarini belgilovchi vakolat berishni – bu yerda ratsional iqtisodiy siyosatning yangi shaklini yaratish, deya izohlash mumkin. Har bir deputat o‘z saylov okrugidagi xususiyatlarni (zamin narxi, demografiya statistikasi va infrastrukturasi holati) inobatga olib, maksimal ijara modelini shakllantiradi.

Bu vakolat ijara bozorini monopoliyadan ozod qiluvchi mexanizm sifatida xizmat qiladi. Bu faqat deputatlar emas, balki jamoatchilik vakillaridan tuzilgan ekspertlar bilan birgalikda monitoring olib borish imkoniyatini ham taqdim etadi. Natijada ijara to‘lovlari “pozitsion” iqtisodiy xavfga kam uchraydi va ijtimoiy oqillik uchun asos yaratiladi.

Shuningdek, bu vakolat deputatlarni fuqarolar buyurtmasi asosida bozorni tahlil qilishga hamda statistika va jamoat fikri kabi tadqiqotlarni qo‘llab-quvvatlashga undaydi. Narxi minimal stavkalarga asoslanib belgilangan bo‘lsa, mahalliy ijtimoiy ehtiyoj sohasi uchun haqqoniy mexanizmga aylanadi.

Muhabbat Adilova, Xalq deputatlari Jizzax shahar Kengashi deputati

Slide 1 of 1