Yangiliklar

So‘ngi yangiliklar

янв.21
Олий Мажлис Сенатининг 15-ялпи мажлиси бўлиб ўтди
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгаши раиси С.Муминов, вилоят Кенгаши депутатлари, шаҳар ва туман Кенгашлари котибият мудирлари иштирокида муҳокама йиғилиши бўлиб ўтди.
янв.21
Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенати аъзоси, Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгаши депутати Нажмиддинов Икромхон Хошимхонович Ўзбекистон Республикаси Президенти Фармонига мувофиқ “Ўзбекистон Республикасида хизмат кўрсатган ёшлар мураббийси” фахрий унвони билан тақдирланганликлари ҳамда қутлуғ 75 ёшни қарши олганликлари муносабати билан халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгашининг 22-сессиясида тантанали равишда қутланди.
янв.21
ХАЛҚ ДЕПУТАТЛАРИ НАМАНГАН ВИЛОЯТИ КЕНГАШИНИНГ ЙИГИРМА ИККИНЧИ СЕССИЯСИ БЎЛИБ ЎТДИ
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгаши котибияти мудири Т. Гаппаров, вилоят Кенгаши депутатлари Р. Туйчиев ва Д. Даминов ҳамда Норин туман Кенгаши раиси М. Режабовлар томонидан ҳудудда спортни қўллаб-қувватлаш ва ёшлар учун замонавий спорт инфратузилмасини яратиш борасида амалга оширилаётган ишлар ўрганилди.
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгаши котибияти мудири Т. Гаппаров, вилоят Кенгаши депутатлари Р. Туйчиев ва Д. Даминов ҳамда Норин туман Кенгаши раиси М. Режабовлар томонидан Норин тумани маданият бўлими тасарруфидаги “Санат гулшани” маданият марказида ўрганиш ишлари олиб борилди.
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгашининг Фан, таълим ва соғлиқни сақлаш масалалари ҳамда Аграр, сув хўжалиги ва экология масалалари бўйича доимий комиссияларининг навбатдаги қўшма йиғилиши бўлиб ўтди.
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгашининг Маҳаллий бюджет, тадбиркорликни ривожлантириш ва иқтисодий ислоҳотлар масалалари бўйича доимий комиссиясининг навбатдаги йиғилиши бўлиб ўтди.
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгаши котибияти мудири Т. Гаппаров томонидан Янги Наманган тумани “Тинчлик” маҳалла фуқаролар йиғинида амалга оширилаётган ишлар ва маҳалла еттилиги фаолияти ўрганилди.
янв.21
Халқ депутатлари Наманган вилояти Кенгаши котибияти мудири Т. Гаппаров, вилоят Кенгаши депутати М. Алиханов ҳамда Халқ депутатлари Янги Наманган тумани Кенгаши раиси А. Хамраевлар томонидан Янги Наманган туманида жойлашган 65-сонли умумтаълим мактаби фаолияти ўрганилди.
Chilonzor tuman Hokimi S.Xolxo‘jaev xalq deputatlari Chilonzor tuman Kengashi deputatlariga Farmasevtika sanoatini rivojlantirish bo‘yicha amalga oshiriladigan ishlar to‘g‘risida hisobot berdi.

Hisobotda so‘nggi yillarda mamlakatimizda farmatsevtika sanoatini jadal rivojlantirish, aholini sifatli va xavfsiz dori vositalari bilan ta’minlash, import o‘rnini bosish, eksport salohiyatini kengaytirish hamda yuqori qo‘shilgan qiymatli ishlab chiqarishlarni tashkil etish bo‘yicha keng ko‘lamli islohotlar amalga oshirilmoqda.
🇺🇿 Davlatimiz rahbari tomonidan soha strategik tarmoq sifatida belgilab berilishi natijasida farmatsevtika sanoati iqtisodiyotning eng muhim va tez rivojlanayotgan yo‘nalishlaridan biriga aylanib borayotganligi va quyidagi ko‘rsatkichlar ko‘rsatib o‘tildi.
💊Bugungi kunda respublikada jami 384 ta farmatsevtika korxonalari faoliyat yuritib, shundan 58 tasi GMP xalqaro standartiga ega, 95 tasi eksportyor korxonalar hisoblanadi. Toshkent shahri ulushi 119 tani tashkil etadi.
🩺Shundan 22 ta farmatsevtika korxonalari Chilonzor tumani hududida joylashgan bo‘lib, tuman mazkur yo‘nalishda Toshkent shahrining muhim sanoat hududlaridan biri hisoblanadi.
💊Sohada ishlab chiqarish hajmi so‘nggi yillarda barqaror o‘sib, 2023 yildagi 3,2 trln so‘mdan 2025 yil yakuniga kelib 7,4 trln so‘mga yetdi. 2026 yilda ushbu ko‘rsatkichni 8,5 trln so‘mga yetkazish rejalashtirilgan.
2025 yilda sohaga 390 mln dollar investitsiya jalb qilingan bo‘lib, 2026 yilda mazkur ko‘rsatkichni 455 mln dollarga yetkazish belgilangan. Eksport hajmini 300 mln dollarga oshirish va import ulushini bosqichma-bosqich qisqartirish asosiy vazifalardan biri hisoblanadi.
💊Tahlillarga ko‘ra, Toshkent shahrida farmatsevtika sohasida mavjud ishlab chiqarish quvvatlaridan to‘liq foydalanilmayotganligi natijasida katta iqtisodiy imkoniyatlar mavjud bo‘lib, ichki bozorda import ulushi hozirda 85 foizni tashkil etmoqda.

Slide 1 of 1