Yangiliklar

So‘ngi yangiliklar

янв.21
Xalq deputatlari Kogon tuman Kengashi deputati Karimova Gulmera Bekjonovnaning bir kunlik faoliyati
янв.21
Xalq deputatlari Kogon tumani Kengashining Agrar, suv xo‘jaligi va ekologiya masalalari bo‘yicha doimiy komissiyasi faoliyati to‘g‘risida
янв.21
“Oʻzbekiston – 2030” strategiyasi: jamoatchilik bilan hamfikrlikda taraqqiyot sari
янв.21
XALQ DEPUTATLARI KOGON TUMAN KENGASHI KOTIBIYATI HAMDA TUMAN KENGASHI DEPUTATLARINING 2025-YIL NOYABR OYIDA AMALGA OSHIRILGAN ISHLARNING INFOGRAFIKASI
янв.21
Kogon tumanida “Yashil makon” umummilliy loyihasi doirasida deputatlar faol ishtirok etishmoqda!
янв.21
Kogon tumanida “Yashil makon” umummilliy loyihasi doirasida ko‘chat ekish ishlari izchil davom etmoqda!
янв.21
"Tazyiq va zo’ravonliklarsiz sog’lom jamiyat sari” Shiori ostida “Qonun ustuvor – jazo muqarrar” mavzusida, O‘zbekiston Xalq demokratik partiyasi Kogon tuman Kengashi deputati Karimova Gulmira Bekjonovna aholi bilan ochiq muloqot o‘tkazdi. Tazyiq va zo‘ravonlik - o‘z ko‘lamiga ko‘ra global muammo. U turmush darajasi va demokratizatsiya formatidan qat’iy nazar, dunyoning barcha mamlakatlarida kuzatiladi. Ayollardan nafratlanuvchi erkaklarni faqat qashshoq yoki badavlat, oliy ma’lumotli yoki ma’lumoti yo‘q, yevropalik yo osiyolik deb ajratib bo‘lmaydi. Bundaylarning alohida bir millati yo e’tiqodi bo‘lmaydi. Uchrashuv davomida muammolarga yechim topishga harakat qilindi va bildirilgan taklif va mulohazalari muhokama qilindi.
янв.21
Deputat nazorati
янв.21
Kogon tuman Cho‘kati arig‘i ham zamon talabiga moslashtirildi
янв.21
2025 yil 10-aprel kuni O‘ba cho‘li mahalla fuqarolar yig‘inida joylashgan 2-son o‘rta maktabida mahalla faollari va aholi bilan uchrashuv o‘tkazildi.
Президент Шавкат Мирзиёев бошчилигида ўтган йиғилишда “маҳалла еттиллиги”нинг ваколатларини кенгайтириш, уларнинг фаолиятини замон талабларига мос равишда янада самарали қилиш, жойларда аҳоли билан ишлашни янги босқичга олиб чиқиш масалалари атрофлича муҳокама қилинди.

Президент Шавкат Мирзиёев бошчилигида ўтган йиғилишда “маҳалла еттиллиги”нинг ваколатларини кенгайтириш, уларнинг фаолиятини замон талабларига мос равишда янада самарали қилиш, жойларда аҳоли билан ишлашни янги босқичга олиб чиқиш масалалари атрофлича муҳокама қилинди.

Ўзбекистон Республикаси Президенти раҳбарлигида маҳалла тизимини такомиллаштириш масалаларига бағишланган селектор йиғилишида билдирилган фикр ва ташаббуслар жамиятимиз тараққиёти учун жуда долзарб аҳамиятга эга.

Маҳалла бугун нафақат аҳолининг муаммосини эшитадиган, балки уни жойида ҳал қиладиган кучли ва таъсирли бошқарув бўғини сифатида шаклланмоқда. У орқали давлат хизматлари аҳолига яқинлаштирилмоқда, ечимлар тезкор қабул қилинмоқда.

Маҳалла — халқ билан давлат ўртасидаги энг яқин ва ишончли кўприк сифатида қаралмоқда. Шу боис бу тизимни мустаҳкамлаш, унинг ваколатларини кенгайтириш ва моддий рағбатлантириш ислоҳотларнинг энг устувор йўналишларидан бири бўлиб қолади.

Маҳалла — халқ ва давлат ўртасидаги энг яқин боғловчи бўғини сифатида, аҳолининг муаммоларини ўрганиш, ижтимоий ҳимояни таъминлаш, ёшлар ва хотин-қизлар билан ишлашда муҳим ўрин тутади.

Йиғилишда белгиланган вазифалар — маҳалла фаолиятини рақамлаштириш, моддий-техник базасини мустаҳкамлаш, масъул кадрларни тайёрлаш ва жамоатчилик назоратини кучайтириш — тизим самарадорлигини янада оширишга хизмат қилади.

Йиғилишда маҳаллалардаги ижтимоий муҳит ва ёшлар тарбияси бўйича ечим топилиши керак бўлган бир қатор масалалар кўрсатиб ўтилди.

Масалан, йил бошидан 32 мингга яқин оила ажрашиб кетгани, 16 минг ота-она алимент тўлашдан бўйин товлаб келаётгани, оиласи ва болаларини кредит қарзлари билан ташлаб кетиш ҳолатлари учраётгани, яқин қариндошлар ўртасидаги ва эрта никоҳларнинг салбий оқибатлари барчани – ҳокимлар, “маҳалла еттилиги”, нуронийлар, бутун жамоатчиликни қаттиқ ташвишга солиши кераклиги қайд этилди. Оила қуриш бу – нафақат ўзи, балки турмуш ўртоғи ва фарзандлари олдидаги катта масъулият эканини ёшларга тушунтириш зарурлиги кўрсатиб ўтилдиМаҳалла — халқ ҳаётининг юраги. У ердаги фаолият тўғри йўлга қўйилса, аҳолининг кўпчилик муаммолари маҳалланинг ўзида ҳал бўлади.

Энг муҳими, маҳаллада фаолият юритувчи кадрлар билимли, халқ билан мулоқотга очиқ бўлиши керак.

Президентимиз томонидан маҳалла тизимини ислоҳ қилиш бўйича билдирилган фикрлар — бу нафақат ташкилотчилик чораси, балки халқ билан яқинлашиш, жамиятда ҳамжиҳатликни мустаҳкамлашга қаратилган ғоядир.