Yangiliklar

So‘ngi yangiliklar

янв.21
G‘uzordagi avtoshohbekat infratuzilmasi takomillashtirilmoqda
янв.21
Batosh va Mo'minobod mahalla oqsoqollari va hoji otalar ishtirokida yig‘ilish bo‘lib o‘tdi
янв.21
Prezidentimiz islohotlar boshlangan ilk kunlardanoq “ilm – tarbiya – innovatsiya” zanjirini yaratishga kirishilganini, bu harakatlar bugun aniq natijalar berayotganini qayd etdi.
янв.21
2025 йил 25 июндаги ПФ-98-сон Президент Фармони: Маҳаллий давлат ҳокимиятини рақамлаштириш сари муҳим қадам
янв.21
2025 yil 25 iyundagi PF-98-sonli Prezident farmonidan kutilayotgan asosiy natijalar quyidagilardan iborat
янв.21
Shavkat Mirziyoev davlat tashrifi bilan Mo`g`ilistonga etib bordi
янв.21
Shavkat Mirziyoyev Qozog‘istonga tashrifini yakunladi
янв.21
Islohotlar natijadorligi tahlil qilinib, qo‘shimcha vazifalar belgilandi
янв.21
Gʻuzorda deputatlar va faol nuroniylar kambagʻallikni qisqartirishga oʻz hissalarini qoʻshmoqda
янв.21
Toshkent investitsiya forumida 30,5 mlrd dollarlik bitimlar imzolandi
МУНОСАБАТ

Давлатимиз Раҳбари Фармони билан маҳаллий Кенгашлар фаолиятини янада такомиллаштириш, келгуси беш йил давомида қилиниши лозим бўлган вазифаларни ўз ичига олган Концепция тасдиқланди.

Ушбу Концепция билан Кенгашлар фаолиятига алоқадор қатор йўналишлар белгилаб берилаётган бўлиб, ана шундай ишлардан бири маҳаллий Кенгашлар раёсатини ташкил этиш масаласи ҳисобланади.

Эътиборингизни бир ҳолатга қаратмоқчиман, 2024 йилда Сенат томонидан мамлакатимиз қонунчилик ҳужжатлари хатловдан ўтказилди ва натижада маҳаллий Кенгашларга 130 га яқин ваколат, вазифа ва функциялар берилгани аниқланди. Бу жуда кўп албатта.

Бунча вазифани ўз вақтида ва сифатли амалга ошириш учун сессиялари кун тартибида жуда кўп масала йиғилиб қолмоқда. Бу эса ушбу масалаларни батафсил кўриб чиқиш имконини бермаяпти. Ҳисобот ва ахборотларнинг қисқа вақтда ва номига кўриб, тасдиқлашга олиб келяпти.

Ёки маҳаллий Кенгаш сессияларини тез-тез чақиришни тақозо этмоқда.

Бироқ, маҳаллий Кенгаш депутатлари жамоатчилик асосида фаолият юритишини ҳисобга оладиган бўлсак, бундай сессия мажлисларининг тез-тез чақирилиши уларнинг асосий иш фаолиятига халал беришига ёки сессия мажлисларида депутатларнинг тўлиқ таркибда иштирок этмаслигига олиб келмоқда.

Шу сабабли амалиётдаги ушбу муаммоларни ҳал қилиш учун Кенгаш раёсати институтини ташкил этиш ва айрим масалаларни Раёсат мажлисларида (сессиялар орасида) кўриб чиқиш механизми яратилмоқда.

Бу бизга нима беради?

Биринчи навбатда, Кенгаш раёсати мажлисларида доимий комиссиялар номидан фақатгина бир нафар депутатнинг иштирок этиши орқали қолган депутатларга ўз вақтини асосий ишига ёки депутатлик фаолиятининг бошқа йўналишларига ажратишига имкон беради. 

Мисол учун, сайловчилар билан учрашувлар ташкил этишга, ўзи бириктирилган ҳудуддаги муаммоларни ўрганиш ва уларни ҳал қилишга ...

Қолаверса, Кенгаш сессиясидаги иш юкламасини енгиллаштиришга хизмат қилади.

Кенгаш раёсати институтини жорий этиш учун энг аввало унинг ҳуқуқий асоси яратилиши ва унда Кенгаш раёсатининг мақоми, унинг иш фаолияти, таркиби, унда кўриб чиқиладиган масалалар доираси каби муҳим жиҳатлари аниқ белгилаб олиш лозим.

Биз депутатлар Кенгаш раёсати институтининг жорий этилиши маҳаллий Кенгаш фаолияти самарадорлигини янада оширишга хизмат қилади деб ишонамиз.

Ҳ. МАТКАРИМОВА,

O‘zLIDEPдан Беруний туман Кенгаши депутати